EU Glasanje o Carinama na Kineske Električne Automobile

Članice Evropske unije danas se suočavaju s ključnim glasovanjem o uvođenju carina do 45% na uvoz električnih vozila proizvedenih u Kini. Ova odluka se svrstava u najistaknutiji trgovinski slučaj EU koji bi mogao izazvati osvetu iz Pekinga.

Evropska komisija, zadužena za trgovinsku politiku bloka, predložila je konačne tarife za narednih pet godina, opravdavajući to navodnim nepoštenim subvencijama iz Kine nakon godine dana istrage o subvencijama.

Prema pravilima EU, Komisija može uvesti carine na narednih pet godina osim ako kvalifikovana većina od 15 zemalja koja predstavlja 65% populacije EU ne glasa protiv ovog plana.

Prema izvorima Reutersa, Francuska, Grčka, Italija i Poljska će glasati za carine, čime će biti sprečen blokirajući glas protiv ovih mera.

Ako ne bude kvalifikovane većine, izvršna vlast EU može doneti carine, ali može i da iznese izmenjeni predlog kako bi obezbedila veću podršku.

Najveća ekonomija regiona i značajan proizvođač automobila, Nemačka, planira da glasa protiv uvođenja carina, rekli su izvori upoznati sa situacijom. Nemački proizvođači automobila, s obzirom da je Kina bitno tržište za njih, su se posebno usprotivili carinama, a Volkswagen je izjavio da su one 'pogrešan pristup'.

Ministar ekonomije Španije, koji je ranije podržavao carine, u pismu potpredsedniku Evropske komisije Valdisu Dombrovskisu naveo je da bi umesto carina, EU trebala 'očuvati otvorene pregovore... i posle obaveznog glasanja' kako bi se postigao dogovor o cenama i premeštanju proizvodnje baterija u EU.

Premijer Španije, Pedro Sanchez, već je izjavio tokom posete Kini da bi EU trebala preispitati svoj stav prema ovom pitanju.

Međutim, neke članice EU su zabrinute zbog mogućih reakcija Pekinga. Ove godine, Pekinški vlasti su pokrenule sopstvene istrage o uvozu brendiranog konjaka, mlečnih proizvoda i svinjskih proizvoda iz EU, što se smatra merama odmazde.

Stav EU prema Pekingu postao je čvršći u poslednjih pet godina; EU sada gleda na Kinu ne samo kao potencijalnog partnera, već i kao konkurenta i sistemskog rivala. Komisija ističe da je Kina proizvela viškove kapaciteta od 3 miliona električnih vozila godišnje koja su namenjena izvozu, što je dvostruko veće od tržišta EU. S obzirom na carine od 100% u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, najprikladnije tržište za ta vozila je Evropa.

Evropska komisija je već naglasila spremnost za nastavak pregovora s Kinom kao alternativu carinama i mogla bi razmotriti model minimalne uvoznih cena, koji uključuje minimalnu cenu za uvoz i obično gornju granicu zapremine vozila, iako je ranije zbog raznih razloga odbacila slične ponude kineskih kompanija.

Jedna od opcija koja se razmatra su minimalne cene uvoza, koje se određuju prema kriterijumima kao što su autonomija, performanse baterije i dužina električnog vozila, kao i da li se radi o dvotočkašu ili četvoročkovom vozilu.

Carine se kreću od 7.8% za Tesla do 35.3% za SAIC i druge kompanije koje nisu kooperirale sa istragama EU. Ove tarife dolaze pored standardne carine EU od 10% na automobile.