Kineski EV proizvođači predstavljaju pretnju Fordu
Fabrike automobila iz Kine brzo su prešle iz uloge sledbenika zapadnih brendova u ozbiljnu prijetnju za njih. U okviru revolucije električnih vozila, kineski proizvođači postavljaju nova merila u inženjeringu i inovacijama, što predstavlja ozbiljan izazov za tradicionalne automobilske gigante poput Forda.
Njihov brzi uspon nije prošao neprimećen. Nakon posete Kini i ličnog iskustva sa napretkom u sektoru električnih vozila, izvršni direktor Forda, Jim Farley, označio je kineske proizvođače kao "egzistencijalnu pretnju" za automobilski sektor, što predstavlja alarm za globalnu autoindustriju.
Farleyeve brige su opravdane. Tokom posete Kini, otkrio je da su kineski proizvođači električnih vozila napredniji u toj trci. Čak je i glavni finansijski direktor John Lawler potvrdio da su "ti momci ispred nas".
Ovaj trend se može uporediti sa usponom japanskih brendova poput Toyota i Honda tokom 1980-ih, koji su u početku nudili pouzdan i povoljan automobilski segment, postepeno preuzimajući američko tržište.
Slično tome, korejski brendovi kao što su Hyundai i Kia su u poslednja dva decenije preoblikovali svoj imidž i proizvode, posebno kada je reč o električnim vozilima.
Da bi se suprotstavio ovoj povećanoj konkurenciji, Ford razvija novi tim, nazvan "skunkworks team", koji će raditi na platformi za pristupačna električna vozila. Cilj im je da se takmiče ne samo sa kineskim proizvođačima, već i sa Teslom. Ford se priprema za puštanje na tržište svog električnog modela Puma, fokusirajući se na evropsko tržište.
Ipak, kompanija je donela i neke kontroverzne odluke, uključujući smanjenje ulaganja u električna vozila za 10 procenata i odlaganje proizvodnje ključnih modela, kao što je sledeća generacija električne F-150 kamioneta.
Na globalnom nivou, vlade su počele da prepoznaju pretnju kineskih vozila, uvodeći visoke carine na kineski proizvedena električna vozila kako bi zaštitile svoje domaće proizvođače. Nedavno je izvešteno da je administracija Bajdena odredila 100-procentnu carinu na kineska električna vozila, koja stupa na snagu 27. septembra 2024. godine.
U Evropi, Evropska unija se priprema za glasanje o višim carinama koje će pogoditi najveće tržišne igrače kao što su SAIC, Geely i BYD. Ove carine mogu varirati od 17 do 36,3 procenata, u zavisnosti od proizvođača, iako Bloomberg procenjuje da bi te stope mogle biti snižene.
Kao što kineski proizvođači nastavljaju da se bore za svoj deo tržišta, zapadnim brendovima postaje sve teže. Kako Ford i druge etablirane kompanije mogu da se nose sa ovom "egzistencijalnom pretnjom" odrediće budućnost globalnog tržišta električnih vozila. Kineski proizvođači više nisu samo sledbenici – sada teže da budu vođe industrije.